Одлука ЕСЉП-а од 11. марта 2021. године у случају "Баранин и Вукчевић (Баранин и Вукцевиц) против Црне Горе" (жалбе н 24655/18 и 24656/18).
У 2018. години подносиоцима је пружена помоћ у припреми жалби. Након тога, жалбе су уједињене и комунициране од стране Црне Горе.
Случај је успјешно ријешио притужбе на злостављање од стране полицијских службеника са подносиоцима захтјева који су били у непосредној близини демонстрације политичког протеста који је организирала опозициона коалиција, али у којој нису учествовали, и непровјеравање ефикасне истраге о злостављању подносилаца захтјева. У случају је дозвољено кршење захтева члана 3 Конвенције о заштити људских права и основних слобода.
ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА
У 2015. години, подносиоци захтева су претучени од стране неидентификованих припадника Специјалне антитерористичке јединице полиције (у даљем тексту: САП). Подносиоци пријава били су у непосредној близини демонстрације политичког протеста који је организовала опозициона коалиција, која је прерасла у насиље, али у које нису учествовали. Тужилаштво Црне Горе покренуло је истрагу о инциденту у којем је заповједник САП-а осуђен за помагање починиоцу након што је починио злочин. У 2017. години Уставни суд Црне Горе је утврдио кршење и логистичких и процедуралних аспеката члана 3 конвенције у вези са догађајем у овом случају. Подносиоци захтева су такође покренули грађански случај против власти и добили су одређени износ надокнаде за моралну штету због злостављања.
ПИТАЊА ПРАВА
О поштовању члана 3 Конвенције.
(а) ограничења разматрања случаја. Узимајући у обзир закључке црногорских судова о кршењу логистичких и процедуралних аспеката члана 3 Конвенције добијене у вези са овом компензацијом, а посебно у светлу наглашавања жалби подносилаца захтева на трајну неефикасну природу истраге у складу са процедурално-правним аспектом члана 3 Конвенције, било је неразумно наставити са разматрањем почетне жалбе подносилаца представке у складу са логистичким аспектом члана 3 Конвенције. Стога је Европски Суд правде ограничио своје разматрање овог случаја на процедурално-правни аспект члана 3 Конвенције.
(Б) ефикасна истрага. Истрага која је спроведена у овом случају довела је до разјашњења неких чињеница, посебно да су подносиоци захтева заиста били злостављани од стране особља ЦАП-а и претрпели телесне повреде. То је такође довело до кривичног гоњења и осуде заповједника САП-а. Међутим, Европски суд правде је морао да се увери да утврђивање само дела релевантних чињеница и довођење само неких криваца на одговорност није резултат очигледно недовољне и неефикасне истраге коју су спровеле власти. Пошто је Уставни суд Црне Горе одлучио да истрага која је спроведена пре доношења њихових одлука није у складу са захтевима члана 3 Конвенције, Европски Суд је анализирао истрагу која је спроведена након објављивања ових одлука.
Истрага је спроведена и још увек спроводи канцеларија државног тужиоца Црне Горе, која је радила већину оперативних верзија и испитивала већину сведока који су успели да пронађу. Међутим, канцеларија државног тужиоца Црне Горе испитивала особље САП-а који су учествовали у инциденту, као и велики број сведока и потенцијалних сведока тек након објављивања одлука Уставног суда Црне Горе, односно две године након догађаја који се догодио. Другим речима, наведене акције нису извршене ни у једном тренутку. Поред тога, канцеларија државног тужиоца Црне Горе није радила све оперативне верзије, посебно, нису све особе испитиване и није успостављен контакт са центром форензичког испитивања. Такође није било разјашњено да ли су на месту догађаја те ноћи присуствовали само службеници САП-а. Свакако је могуће да ниједна од података оперативних верзија не би разјаснила додатне детаље у вези са дотичним инцидентом, али то није био довољан разлог да се одбије њихово разматрање.
Канцеларија државног тужиоца Црне Горе је институционално и хијерархијски потпуно независна од Полицијске управе и Министарства унутрашњих послова Црне Горе. Међутим, државни тужилац је у великој мери зависио од полиције и затражио помоћ од центра за безбедност и Полицијске управе, који су били подложни истим службеним службама као и припадници под истрагом и стога нису имали одговарајућу независност. Иако је полиција могла да учествује у сличним истрагама, било је потребно обезбедити довољно гаранција да би се испунио захтев за независност, што у овом случају није учињено.
У складу са законодавством Црне Горе, подносиоци захтева као жртве и њихови представници могли су да присуствују испитивању, интер алиа, сведока, да им предложе или директно постављају питања. Да би могли да остваре ово право, морали су да буду обавештени о месту и времену испитивања, што очигледно није учињено.
Власти Црне Горе тврдиле су да је жалба подносилаца представке преурањена, јер истрага још није завршена, али у списима случаја недостају детаљи о томе које су истражне мере, ако их има, предузете након новембра 2017. године, Европски Суд правде је признао да је исте вечери дошло до низа инцидената и сукоба, укључујући нападе на одговарајућој локацији, а сигурносна разматрања захтевала су интервенцију полиције. Међутим, чак иу случајевима када се догађаји који воде до дужности спровођења истраге одвијају у контексту универзалног насиља и истражитељи се суочавају са препрекама и ограничењима која присиљавају на примјену мање ефикасних истражних мјера или резултирају кашњењем у спровођењу истраге, чланци 2 и 3 Конвенције подразумевају потребу да се предузму све разумне мјере како би се осигурала ефикасна и независна истрага.
С обзиром на горе наведено, истрага није била правовремена, темељита и независна и није имала довољно контроле од стране јавности. Имао је недостатке који су негативно утицали на способност утврђивања криваца, а након одлуке Уставног суда Црне Горе, уложени су недовољни напори да се ријеше ови недостаци или изврше смјернице Уставног суда Црне Горе. Утврђивање чињеница које се односе на поступке заповједника САП-а и примјена санкција на њега нису могле довести до закључка да су црногорске власти испуниле своје процедуралне обавезе да спроведу ефикасну истрагу.
(Ц) присуство статуса жртве. Упркос кривичном гоњењу и осуди заповједника САП-а, као и додјели накнада подносиоцима захтјева, закључак Европског Суда правде о трајној неефикасности истраге, чак и након одлуке Уставног суда Црне Горе, значи да подносиоци захтјева нису изгубили статус жртве.
Уредба
У случају је дозвољено кршење захтева члана 3 Конвенције (прихваћено једногласно).
Компензација
По редоследу примене члана 41 Конвенције. Европски Суд доделио је сваког подносиоца пријаве да по 7 500 евра као накнаду за моралну штету.