ЕСЉП је открио кршење захтева члана 8 Конвенције о заштити људских права и основних слобода.

Заголовок: ЕСЉП је открио кршење захтева члана 8 Конвенције о заштити људских права и основних слобода. Сведения: 2020-12-20 07:24:09

Одлука ЕСЉП-а од 09. јуна 2020. године у случају "Драшковић (Драсковић) против Црне Горе "(жалба Н 40597/17).

У 2017. години подносиоцу представке је дата помоћ у припреми жалбе. Након тога, жалба је била комуницирана од стране Црне Горе.

Случај је успјешно ријешио жалбу због одбијања судова да размотре суштински захтјев за ексхумацијом остатака супружника подносиоца захтјева за њихово премјештање на ново мјесто сахране. У предмету је дозвољено кршење члана 8 Конвенције о заштити људских права и основних слобода.

 

ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА

 

Муж подносиоца представке умро је 1995. године. У вези са тренутним оружаним сукобом у то време, било је немогуће сахранити га у Босни и Херцеговини, где су живели супружници и где су сахрањени други чланови њихове породице. Сахрањен је у Црној Гори на месту које је припадало његовом нећаку, поред остатака неких других чланова породице. Посмртни остаци свих лица сахрањених на овом месту помешани су. У 2014. години, подносилац представке затражио је од нећака да пристане на ексхумацију и пресељење остатака свог покојног мужа, али без успеха. Црногорски судови нису разматрали жалбу подносиоца представке у суштини, јер су сматрали да она није имала "лични или имовински интерес за подношење захтјева".

 

ПИТАЊА ПРАВА

 

О поштовању члана 8 Конвенције. У пресуди у случају "Еллие Полухас Дедсбо против Шведске" (Елли Полухас Додсбо против Шведске) (жалба Н 61564/00, 24 24, ЕЦХР 2006-и) Европски Суд правде није јасно говорио о томе да ли Члан 8 Конвенције спада у опсег захтев блиског члана породице, као што је подносилац представке у овом случају, о ексхумацији посмртних остатака преминулог члана породице да се преселе на ново место сахране. У овом случају, Европски Суд правде је одлучио да овај захтев треба размотрити у смислу оба аспекта члана 8 Конвенције ("право на лични и породични живот"). Међутим, Европски Суд правде је појаснио да природа и обим овог права, као и ограничења обавезних обавеза државе у таквим случајевима, зависе од конкретних околности случаја.

Интерес подносиоца представке у ексхумације и креће остатака њеног преминулог супружника било је неопходно да се меч не само са улогом друштва за осигурање светости гробнице, али такође и са правима нећака њеног мужа. Ограничења дискреције за државу у овој важној и деликатној сфери морају бити широка.

За разлику од горе поменуте пресуде Европског Суда правде у случају "Еллие Полухас Дедсбо против Шведске" (Елли Полухас Додсбо против Шведске), суштина жалбе подносиоца представке била је да црногорски судови нису разматрали суштински њен захтев који је поднесен трећој страни током парничног поступка. Сходно томе, овај случај се односио на позитивне обавезе државе у области односа између појединаца и захтевао је од Европског Суда да размотри да ли су власти државе окривљене створиле одговарајући регулаторни оквир за уравнотежење супротних интереса и да ли су такви интереси адекватно дефинисани и упоређени у овом случају.

Што се тиче доступности регулаторног оквира, законодавство Црне Горе није обезбиједило механизам за ревизију пропорционалности ограничења права предвиђених чланом 8 Конвенције. Конкретно, релевантно законодавство није поставило никакве логистичке стандарде за решавање спорова између чланова породице у вези са ексхумацијом или последњим местом сахране посмртних остатака преминулог рођака. Поред тога, није идентификовано тело овлашћено за решавање ових спорова. Конкретно, судови окривљене државе заузели су став према којем је подносилац представке морао да се обрати административном органу, који заузврат није могао да испуни сличан захтев у одсуству сагласности треће стране(то јест, нећака покојног мужа). Административни органи обично нису разматрали таква питања. У случају спора, препоручили су странама да прво ријеше спор, а затим се позабаве захтјевом за ексхумацију. Према Европском суду правде, у оквиру ове производње очигледно не могу бити уравнотежени супротни интереси. Можда су ови интереси могли бити адекватно мапирани током грађанске тужбе коју је подносилац представке иницијално покренуо.

Међутим, Црне Горе судови нису признали да има било какав правни интерес и тиме права предвиђена чланом 8 Конвенције. Поред питања о томе да ли су эксгумация и креће могуће и/или не да ли су обезбеђене су тешкоће са практичне тачке гледишта, као и да ли су погођени интереси јавног здравља, потребно је да сазнате још неколико тренутака. Конкретно, није утврђено да ли је покојни супруг подносиоца представке боравио у Босни и Херцеговини, да ли је место сахране припадало само подносиоцу представке или је купљено заједно са покојним мужем како би се осигурало да су њих двоје тамо сахрањени. Поред тога, чини се да је дошло до неслагања између страна око тога да ли је муж подносиоца представке сахрањен у Црној Гори по својој вољи или не. Такође није утврђено да ли постоје препреке да се подносилац захтева касније сахрани поред њеног покојног супружника, у случају да ексхумација није извршена. Дакле, судови Црне Горе нису на одговарајући начин упоредили права подносиоца представке и супротна права нећака њеног мужа.

 

Уредба

 

У случају је дозвољено кршење захтева члана 8 Конвенције (прихваћено једногласно).

 

Компензација

 

По редоследу примене члана 41 Конвенције. Европски Суд правде доделио је подносиоцу представке 4.500 евра одштете за моралну штету.

 

 

Добавить комментарий

Код

© 2011-2018 Юридическая помощь в составлении жалоб в Европейский суд по правам человека. Юрист (представитель) ЕСПЧ.