ЕСЉП је утврдио кршење захтева члана 8. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Заголовок: ЕСЉП је утврдио кршење захтева члана 8. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Сведения: 2020-11-22 05:45:58

Пресуда ЕКЉП од 14. априла 2020. у случају „Петрович против Србије“ (представка бр. 75229/10).

У 2010. години, подносиоцу представке је пружена помоћ у припреми жалбе. Након тога, жалба је достављена Србији. Случај је успешно испитао жалбу на узимање узорка пљувачке од подносиоца захтева за ДНК анализу у оквиру кривичне истраге. Случај је прекршио захтеве члана 8. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

 

ОКОЛНОСТИ ПРЕДМЕТА

 

У оквиру кривичне истраге, од подносиоца захтева за ДНК анализу узет је узорак пљувачке.

 

ПИТАЊА ПРАВА

 

Усклађеност са чланом 8 Конвенције. Узимање узорка ДНК од подносиоца представке представљало је уплитање у његов „приватни живот“. Чињеница да је подносилац представке пристао на ово није била битна у контексту овог случаја, јер је подносилац представке пристао под претњом да ће на други начин бити приморан да узме узорке своје пљувачке или крви.

Ометање није било „прописано законом“, јер су релевантне одредбе српског закона морале, између осталог, бити срочене на такав начин да је подносилац представке могао предвидети последице своје пријаве. Конкретно, наредба којом су полицијски службеници овлашћени да узму узорак пљувачке од подносиоца захтева за ДНК анализу није се односила на нека посебна правила домаћег закона. Релевантне одредбе Законика о кривичном поступку Србије нису садржале посебна правила у вези са узимањем узорака за ДНК анализу. Штавише, приликом узимања узорка, представници власти нису саставили званични протокол о овом поступку, како налаже српско законодавство.

Закључно, важећи српски закон није садржао известан број гаранција садржаних, на пример, у издању Законика о кривичном поступку Србије из 2011. године. Конкретно, нови Законик о кривичном поступку, између осталог, конкретно (и) прецизира поступак узимања узорака за анализу ДНК помоћу „бриса уста“, (ии) наводи да дотичне процесне радње може да спроводи само стручњак, и (иии) круг особа од којих се може узети брис без њиховог пристанка. У погледу потоње одредбе, према тада важећим нормама, могао се узети узорак крви или „друге медицинске радње“ у односу на одређено лице, ако се са медицинске тачке гледишта сматрало неопходним утврђивање чињеница „релевантних“ за истрагу кривичног случаја. , што је потенцијално омогућило примену таквог поступка на врло широком кругу људи. Поређења ради, нови Закон о кривичном поступку Србије предвиђа да се брис са усне слузнице може узети само осумњиченом или „како би се елиминисала сумња у кривично дело“ жртви или другој особи на месту догађаја. У таквим околностима може се оправдано претпоставити да су усвајањем конкретније формулисаних правних норми српске власти јасно препознале потребу за детаљним правним регулисањем овог питања.

 

РЕЗОЛУЦИЈА

 

У случају је дошло до кршења члана 8. Конвенције (усвојене са шест гласова за, једним против).

Суд је такође једногласно закључио да није дошло до кршења члана 8. Конвенције због претреса извршеног у кући подносиоца представке.

 

НАКНАДА

 

Примена члана 41 Конвенције. Европски суд досуђује подносиоцу представке 1.500 ЕУР на име нематеријалне штете.

 

 

Добавить комментарий

Код

© 2011-2018 Юридическая помощь в составлении жалоб в Европейский суд по правам человека. Юрист (представитель) ЕСПЧ.