Одлука ЕЦХР-а од 6. новембра 2018. године у предмету Милицевић против Црне Горе (представка Н 27821/16).
У 2016. години, подносиоцу жалбе је пружена помоћ у припреми представке. Након тога, представка је достављена Црној Гори.
Случај је успјешно размотрена представка подносиоца пријаве на немогућност власти да га заштите од напада на ментално болесну особу која му је раније пријетила. Случај је прекршио захтјеве члана 8 Конвенције о заштити људских права и основних слобода.
ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА
Крајем јануара 2013. године, подносилац жалбе је обавестио полицију да му је Кс., која је дуго била регистрована код психијатра у вези са дијагнозом "шизофреније", претила. Два дана након тога, Кс. је напао подносиоца представке чекићем и повредио главу. Подносилац представке је поднео кривичну пријаву против Кс., који је накнадно осуђен за наношење телесних повреда, као и други напад почињен у октобру 2012. године, када је Кс. избоо В.Ј. Након тога, Кс. је осуђен за оба напада, те му је наређено да се подвргне обавезном психијатријском лијечењу.
Након тога, одбијен је захтјев подносиоца жалбе за нематеријалну штету проузроковану наводном немогућношћу црногорских власти да подузму превентивне мјере. Суд тужене државе није уочио никакав основ за довођење државних органа пред лице правде.
ПИТАЊА ПРАВА
Што се тиче поштовања члана 8 Конвенције. Црногорско законодавство криминализује задирање у личну сигурност. Ако је тужилаштво одбило да покрене кривични поступак по било ком основу, оштећена страна је имала право да тужилаштво изврши као “супсидијарни тужилац”. Дакле, законодавство тужене државе је пружило довољну заштиту.
Иако је признато да су власти интервенисале након напада Кс. на подносиоца представке, било је немогуће изгубити из вида чињеницу да недјеловање власти и њихова неспособност да пруже заштиту подносиоцу представке након Кс пријетњи или да осигурају да Кс добије одговарајућу психијатријску помоћ након начин на који је напао ВЈ довео је до реализације Кс претњи против подносиоца представке.
Посебно, власти тужене државе су знале да се Кс. дуго налазио на психијатријским евиденцијама, да је имао друге случајеве насилног понашања, укључујући нападе на комшије, паљење сопствене куће, поплаве стана својих комшија и да је Кс увек носио са собом нож или друго слично оружје. Црногорске власти су знале и за досадашњу криминалистичку евиденцију Кс. и да су у оквиру разматрања тог кривичног предмета судови утврдили узрочну везу између менталног стања Кс и злочина које је починио. Поред тога, четири мјесеца прије напада на подноситеља захтјева, Кс. је напустио болницу без дозволе, кршећи препоруке лијечника. Неколико дана касније напао је В.Ј. без икаквог разлога. Спис предмета није садржао доказе да је након напада на В.Ј. у вези са Кс., обављен је лекарски преглед да би се утврдило да ли је Кс. узела преписане лекове, указујући да нема сарадње између полиције и медицинских служби. Подигнута је оптужница о чињеници напада, али више од три мјесеца, то јест, прије напада на подноситеља захтјева, није подузета никаква акција у вези с овим инцидентом. Штавише, власти су знале да је Кс. претио подносиоцу представке јер је о томе обавијестио полицију. Према томе, власти тужене државе требале су бити свјесне стварног и неизбјежног ризика од напада на подносиоца пријаве.
Недостатак довољних мјера које су предузеле црногорске власти као одговор на понашање Кс-а представља кршење позитивних обавеза тужене државе да осигура право подносиоца захтјева на приватност према члану 8. Конвенције.
РЕСОЛУТИОН
Предмет је био кршење члана 8. Конвенције (усвојен једногласно).
ПЛАЋАЊЕ
У примени члана 41 Конвенције. Европски суд је досудио подносиоцу представке 4.500 евра на име нематеријалне штете.